Nije isto: kako se priprema srpska, a kako turska kafa
Srpska i turska kafa razlikuju se u načinu pripreme, a razliku detaljno opisuje „Savremeni kuvar“ iz 1967. godine, izdavačke kuće Prosveta.
Većina nas jutro ne počinje bez šoljice kafe, a napitak koji svakodnevno spremamo zovemo turska ili domaća kafa. Ipak, kako se saznaje iz starog kuvara, srpska i turska kafa nisu ista stvar — razlika je u načinu pripreme.
Koliko je ta razlika poznata, svjedoči veliki „Savremeni kuvar“ iz 1967. godine, koji je izdavačka kuća Prosveta objavila na više od 1.000 strana. U poglavlju posvećenom kafi, autor se osvrće i na predanje po kojem otkriće kafe pripada jednom čobanu — odnosno, kako kuvar bilježi, „čobančetu koji je primijetio da mu koze pokazuju izuzetnu živahnost kad god bi se nabrstile biljke poznate pod imenom kahoua“.
Kafa se u Evropi pije od sredine 17. vijeka, a mlinovi za kafu, kojima je nekada bila opremljena gotovo svaka kuća, nisu služili samo kao dekoracija. Stari kuvar naglašava da je u pripremi srpske i turske kafe ključno mljevenje kafe neposredno prije kuvanja.
Kako se spravlja jedna, a kako druga
Suština razlike, kako je objašnjeno u kuvaru iz 1967. godine, svedena je na nekoliko detalja. Kod srpske kafe šećer se kuva zajedno s vodom, a kafa jednom kratko proključa. Kod turske kafe, međutim, priprema je drugačija: kafa se samo prelije ključalom vodom u vreloj džezvi, šećer stoji pored šoljice, a svako dobije svoju malu džezvu, piše Krstarica.com.
